Demencija

Sta je Demencija?
Demencija predstavlja steceno ili permanetno snizenje dve ili vise intelektualnih funkcija. Od srednje teskog do teskog oblika  ovog oboljenja pati 5% populacije od 65 godina i vise, a u grupi od 85-89 godina cak 20-22%. Postoji vise tipova demencije, a najcesce su Alchajmerovog tipa(AD) I vaskularna demencija (VD). Kod gerijatrijskih bolesnika AD je mnogo cesca (50-70%) nego VD (15-25%). Za oboljenje su karakteristicni smanjena sposobnost ucenja novih ili prisecanja starih informacija, kao I jedan od kognitivnih poremecaja: afazija (poremecaj u govoru), apraksija (umanjena sposobnost obavljanja motorickih aktivnosti uprkos ocuvanom motorickom sistemu), agnozija (nemogucnost da se prepoznaju I identifikuju predmeti I pored ouvanih senzornih funkcija) I poremecaj u “executive” funkcionisanju (planiranje, organizacija, apstrahovanje).

Koji su uzroci pojave demencije?
Uzroci javljanja demencije mogu biti razliciti: tumori (primarni cerebralni I metastaticki), povreda glave (hematomi I postraumatska demencija), infekcije (sifilis, AIDS), kardiogene/vaskularne (cerebrovaskularna insuficijencija, infarkt mozga), kongenitalna/urodjena (Huntingtonovo oboljenje), primarno psihijatrijske (pseudodemencija kod depresije), fizioloske (epilepsija, hidrocefalus sa normalnim intrakranijalnim pritiskom), metabolicke (deficit vitamina, endokrini poremecaji), degenerativne demencije (AD, Farova bolest, Pickova bolest, Wilsonova bolest), demijelinizirajuce (multipla skleroza), droge ili toksini (alkohol, trovanje teskim metalima ili ugljen monoksidom).

Sta je to pseudodemencija?
Pseudodemencija predstavlja kognitivni deficit koji se moze javiti kod idiopatskih psihijatrijskih poremecaja, narocito velikog depresivnog poremecaja. Deficiti uglavnom podrazumevaju snizenje paznje, brzine mentalnih procesa, verbalne fluentnosti I elaboracije. Pacijenti mogu registrovati novi materijal ali imaju poteskoce u spontanom prisecanju koje se tipicno poboljsava ako im se daje materijal koji je u vezi sa zadatkom (potsecanje). Naravno terapija ove “demencije” podrazumeva primenu antidepresiva.

Kakvi su tok I prognoza demencije?
Tok I prognoza demencije je uglavnom zavisna od etiologije. Demencija sama po sebi ne podrazumeva progresivno pogorsanje. Brzina progresije je individualna I porodicna karakteristika.. U nekim slucajevima progresija moze biti usporena kod vaskularne demencija ukoliko se mogu redukovati faktori rizika koji dovode do buducih vaskularnih akcidenata (kontrola hipertenzije, povisenog “loseg” holesterola). Neke demencije kao sto su one uzrokovane endokrinim ili metabolickim faktorima, mogu se potpuno povuci  sa terapijom ili uklanjanjem osnovnog oboljenja. Slicno se javlja I kod demencija koje su posledica tumora ili infekcije.
Starosna dob pocetka demencije je vazna karakteristika svakog oboljenja. Alzheimerova demencija je najcesca forma demencije u SAD-u. Pocetak je obicno sa 60 godina I prevalencija se znacajno povecava sa staroscu iako su prijavljani I slucajevi pacijenata sa 30 godina. Familijarni oblici AD  cini se da se javljaju u ranijem zivotnom dobu. Vaskularna demencija, druga najcesca etioloska forma demencije, se obicno ranije javlja nego AD. Demencije se mogu razlikovati po svom toku narocito u pocetnoj fazi bolesti. I pored klinickog pravila o konstantno progresivnom toku AD pojedine osobe mogu dostici “plato” u funkcionalnom deficitu u periodu od nekoliko godina, pre nego sto se progresija nastavi I dovede do smrti.

Vaskularne demencije mogu imati skokovit pocetak, u kojima se novi deficiti javljaju naglo i udruzeni su sa novim vaskulanim dogadjajima, ali VD cesto imaju I postepen (pritajeni) pocetak I spor ali permanentan progresivan tok. Demencije izazvane infekcijom obicno su akutne, nagle po pocetku, iako sifilis I kriptokokalni meningitis mogu imati indolentan pocetak. One prouzrokovane toksinima ili deficijencijama vitamina mogu se poboljsati ukoliko je ovaj spoljni faktor iskljucen, osim u slucaju radijacije.

Sta su ponasajni I psiholoski simptomi demencije?
Posebnu grupu simptoma koji se mogu javiti I biti upecatljivi I pre kognitivnih su bihejvioralni (ponasajni) I psiholoski simptomi demencije (BPSD). Oni se javljaju kod 50-60% obolele populacije I manifestuju kao perceptualni poremecaji (sumanute ideje, halucinacije, afektivni simptomi kao sto su manija i depresija) I poremecaji licnosti za koje su karakteristicne promene karaktera, ponasanja, agresivnost I hostilnost. U terapiji se primenjuju atipicni antipsihotici tj. antipsihotici druge generacije koji ne izazivaju motornu usporenost I ukocenost odnosno EPS (ekstrapiramidalne simptome), a takodje deluju I na afektivne simptome za razliku od klasicnih antipsihotika. Najveci broj kontrolisanih studija uradjen je sa risperidonom Rezultati su pokazali da ovaj lek primenjen u fleksibilnim dozama od 0.5-4mg/dan dovodi do znacajnog ublazavanja simptoma, a narocito agresivnosti (fizicke, verbalne), paranoidnih I drugih ideacija, halucinacija (vizuelnih I auditivnih), kao I placljivosti, uznemirenosti I straha od samoce, zatim ponasanja poput besciljog tumaranja I neadekvatne aktivnosti (uriniranje I defekacija na neodgovarajucim mestima, skidanje odece pred drugima). Takodje se pokazalo da kod dementnih osoba koji su uzimali risperidon bilo manje padova I povreda, tako da je znacajno poboljsan kvalitet zivota a takodje su I snizeni troskovi lecenja.

Koje su terapijske mogucnosti za demenciju?
Terapija podrazumeva inhibitore enzima acetilholin-esteraze, NMDA antagoniste I ekstrakt ginka bilobe EGb 761.
Inhibitori holinesteraze su se pojavili 1997. godine I deluju tako sprečavaju razlaganje acetil-holina neurotransmitera  koji je odgovoran za pamćenje, time što inhibiraju enzim acetiholin esterazu,
Donepezil je inhibitor holinesteraze koji je registrovan u terapiji blage I umerene teške Alzheimerove demencije (AD), ao od oktobra 2006. Američka Agencija za Hranu I Lekove (FDA) je odobrila njegovo korišćenje I kod teške demencije. Time je ovo prvi proizvod koji je odobren za lečenje svih oblika AD. has been approved by the FDA for treating severe dementia in patients with Alzheimer's disease. treatment of all degrees of severity of the disease. Ovom studijom su pokazana poboljšanja na poljima kognitivnog funkcionisanja kao što su memorija, jezik, orijentacija, I pažnja, kao I funkcionisanje u svakodnevnim životnim aktivnostima.
Donepezil se pokazao I kao efikasan lek za terapiju vaskularne demencije koja je drugi najčešći uzročnik demencije. Rezultati  studiji na 1219 bolesnika sa blagim do umereno teškim kognitivnim deficitom  uzrokovanim vaskularnom demencijom.  Terapeutska doza donepezili kod ove demencije iznosi 10mg/dan. Poboljšanje se javilo nakon  6 meseci redovnog uzimanja leka.

Da li se nastanak ili progresija demencije mogu spreciti?
Preventivne mere su od izuzetnog znacaja narocito kod vaskularne demencije. Ono mogu podrazumevati uvodjenje dijetetskog rezima, fizicku aktivnost, kontrolu diabetesa I hipertenzije. Lekovi koji se koriste mogu ukljucivati antihipertenzive I antitromboticne agense. Kontrola krvnog pritiska treba da tezi gornjoj granici normalnog pritiska jer se to pokazalo da popravlja kognitivno funkcionisanje kod ove grupe pacijenata. Uglavnom se ne preporucuju beta-blokatori vec se prednost daje ACE inhibitorima kao antihipertenzivima.
Za degenerativne demencije, nijedna terapija nije pokazala sa sigirunoscu da moze da ublazi ili preokrene tok patofizioloskih procesa
Inhibitori enzima acetilholinesteraze se koriste kao “suplementarna” terapija s obzirom da je utvrdjen deficit neurotransmitera acetil-holina u blagim do sredenje teskim AD.
Takodje edukacija porodice koji pruzaju pomoc obolelom od AD je od izuzetne vaznosti.

Da li je svaka zaboravnost demencija?
Mnoge osobe sa normalnim (odnosno onom normativno definisanom) starosti-zavisnim padom intelektualnih sposobnosti, traze da se pregledaju, narocito iz straha da nemaju Alzheimerovu bolest. Njihove primedbe najcesce ukljucuju nesposobnost da se prisete reci I imena spontano, “odsutnost”, potrebu za podsetnicima, ili blage probleme sa koncentracijom. Pazljivi lekarski intervju otkriva blagu anksioznost u vezi minornih intelektualnih poteskoca, koriscenje efikasnih kompenzatornih mentalnih strategija I netaknuto licno I socijalno funkcionisanje, sa malo dokaza da ove kognitivne neadekvanosti uticu na njihov svakodneni zivot. Odsustvo znacajnog funkcionalnog “pada”, zajedno sa normativnim neuropsiholoskim testiranjima (u odnosu na standarde za njihovu zivotnu dob) ukazuju najcesce na sa staroscu udruzene kognitivne promene.

 

U fokusu